Dragan Bursać: Nemam omiljenog političara

Dragan Bursać je profesor filozofije, novinar i kolumnista. Dobitnik je nagrade European Press Prize 2018. Biće jedan od panelista festivala #SlobodaNarodu

Dokle je došlo prevođenje „PTSP spomenara“ na engleski jezik?

Neke priče su prevedene. Na prevodu radi jedna od najboljih prevoditeljica sa našeg jezika na engleski, Ellen Elias Bursać. U ovom trenutku, tako fragmentirane priče se objavljuju na ponajbitnijim književnim portalima u USA. Knjiga, kao takva uskoro i biće prvo dostupna, logično u na tlu Sjeverne Amerike.

Molimo Vas da nam razjasnite razliku između Srbina patriote i četnika?

Iskreno, ne znam. Ne zato što zaista ne znam, nego zato što mi je taj izraz “patriota“, jednako smutan, a perfidno zakamufliran. Imam izuzetan problem sa tim “patriotama“ i njihovim “patriotizmom“. Jednako kao i sa četnicima. Evo vam primjera, Draško Stanivuković je prije dolaska na vlast bio patriota, a sada je četnik. Što će reći isto sranje, drugo pakovanje.

Koji Vam je omiljeni političar iz Republike Srpske i zašto?

Niti jedan. I nemam omiljenog političara nigdje u svijetu, a ne u jednom entitetu. Političar je takav poziv da mora proteći jedno pola vijeka e da bi nekoga simpatisali, a ne voljeli. Poput Vilija Bratna npr.

Često pišete o ratu i o žrtvama, da li mislite da to ima efekta i koliko među mladim ljudima u BiH koji su rođeni poslije rata?

Ne pišem zbog efekta, nego da svjedočim istini i da se te strašne stvari ne zaborave. Ako ima efekta, biće mi drago. Lično mislim da se efekat dešava na nivou pojedinca, na intimnom “ja“ nivou i da tu godine nisu bitne. Očekivati masovne efekte, pogotovo kada su u pitanju ovakve, izuzetno teške teme, je donkihotovski. Na žalost.

Draško Stanivuković ili Igor Radojičić – koji je bolji za Banjaluku?

Pretpostavljate-niti jedan. Prvi se dokazao kao nesposobni Dodikov aparatčik, a drugi, bojim se, tek će da se dokaže kao neočetnik. Za Banjaluku je najbolji jedan reset i čišćenje od nacionalizma. No, Banjaluka se hranila istim tri decenije i to neće ići tako lako. Najjednostavnije, Banjalučani žele nacionalizam, naučeni su na njega, a da li je Stanivukovićev ili Radojičićev, svejedno je. Onda je i meni svejedno.

Orvel ili Haksli? 1984 ili Vrli novi svet?

Orvel, ali “Životinjska farma“. U konačnici Kami i ”Stranac“.

Projekat „Free Mind“ u okviru kojeg se održava i festival #SlobodaNarodu, realizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Nizozemske u BiH.